Izumeli pametne zgrade

Bez autora

Oct 12 2011

Srbija je prema broju patenata i dalje daleko od evropskih zemalja. Godišnje ne postignemo ni do 300 domaćih prijava patenata, dok ih recimo Nemačka u jednoj godini ima 14.435, Francuska 10.529 ili Italija 18.227. Japan je godišnje na blizu 200.000 inovacija. U 2009. godini Zavodu za zaštitu intelektualne svojine podneto je 299 prijava, a prošle godine bilo ih je za devet manje. Kriza se oseća i u ovoj oblasti, pa se prema dosadašnjoj evidenciji Zavoda, ove godine očekuje još manji broj. Najveći broj patenata kod nas prijavljuju fizička lica. Na drugom mestu su preduzeća, uglavnom mala i srednja, koja i čine najveći deo naše privrede. I jedni i drugi u vreme krize pre se odlučuju za poslove koji donose sigurnu dobit, nego da ulažu u razvoj patenata, što je veoma skupo, a dobri rezultati nisu garantovani. Mada, napominje naša sagovornica, iako je broj patenata mali, mnogi od njih su veoma značajni. Neki od njih već su patentirani u Evropi i SAD.

Srbija je prema broju patenata i dalje daleko od evropskih zemalja.

Godišnje ne postignemo ni do 300 domaćih prijava patenata, dok ih recimo Nemačka u jednoj godini ima 14.435, Francuska 10.529 ili Italija 18.227. Japan je godišnje na blizu 200.000 inovacija!

U 2009. godini Zavodu za zaštitu intelektualne svojine podneto je 299 prijava, a prošle godine bilo ih je za devet manje. Kriza se oseća i u ovoj oblasti, pa se prema dosadašnjoj evidenciji Zavoda, ove godine očekuje još manji broj.

- Najveći broj patenata kod nas prijavljuju fizička lica. Na drugom mestu su preduzeća, uglavnom mala i srednja, koja i čine najveći deo naše privrede - objašnjava Mirjana Jelić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.

- I jedni i drugi u vreme krize pre se odlučuju za poslove koji donose sigurnu dobit, nego da ulažu u razvoj patenata, što je veoma skupo, a dobri rezultati nisu garantovani.

Mada, napominje naša sagovornica, iako je broj patenata mali, mnogi od njih su veoma značajni. Neki od njih već su patentirani u Evropi i SAD.

- Nisu svi patenti rezultat visoke tehnologije. Mnogi su nastali kao rezultat borbe sa svakodnevicom. Imamo mnoge patente iz oblasti hrane, posebno organskog uzgoja i proizvodnje, poput sokova od cvekle, vina, piva... Značajan broj je i iz medicine, posebno pomagala. Unapređene su razne ortopedske proteze, antidekubitis kreveti, uređaji koje koriste lekari...

Na spisku srpskih ”izuma” je i sanacija klizišta i vlage u objektima, ”pametne” energetski održive zgrade, sa posebnim sistemima izolacije i građevinskih spojeva. Patentirani su i novi načini dobijanja i korišćenja biomase, pa i ekorobot koji čisti velike sisteme za ventilaciju.

Ali, većina ovih patenata delo je pojedinaca, eventualno firmi. U ovoj oblasti, gde bi naučne institucije trebalo da prednjače - fakulteti i instituti su zatajili!

Za dve poslednje godine oni su prijavili tek 36 patenata, a tokom 2007. i 2008. - ukupno pet!

Zahteva stranaca sve manje

Broj prijava kojima su strani podnosioci zatražili zaštitu na teritoriji Srbije smanjuje se. Pre dve godine Zavodu je podneto 4.319 predmeta, a prošle godine bilo ih je 3.269. Broj zahteva koje su stranci podneli direktno u Srbiji povećan je sa 21 u 2009. godini na 23 tokom prošle godine.